04.08.2021.
Акција хрватске војске 1995. године ужасавајући је подсетник на страдање српског народа у 20. веку и трагична опомена да се историјске лекције морају пажљивије и мудрије савладавати. Ово је у ексклузивном итервјуу за “Вести”, поводом Дана сећања на страдале и прогнане Србе у акцији “Олуја”, поручила Снежана Јанковић, изванредни и опуномоћени амбасадор Републике Србије у Савезној Републици Немачкој. Ове године навршава се 26 година од хрватске акције “Олуја”. Много Срба је после тог погрома нашло нови живот управо у Немачкој. Шта је по вама била операција “Олуја”? – Злочини почињени над Србима на самом крају 20. века спадају у ред најтежих над неком нацијом и не могу се посматрати издвојено из контекста страдања и геноцида извршеног над српским народом у Другом светском рату. Оваплоћење ове, људском уму тешко замисливе машинерије зла из периода нацистичке НДХ је концентрациони логор Јасеновац, чија је стравична прича и данас обавијена велом ћутања и предмет је најбезобзирнијег ревизионизма. “Олуја” је ужасавајући подсетник на сва претходна страдања српског народа и трагична опомена да се историјске лекције морају пажљивије и мудрије савладавати. У акцији хрватских оружаних снага 4. августа 1995. године протерано је више од 220.000 Срба, док се на листи погинулих и несталих води 1.872 наших сународника.
FOTO: TANJUG/ VLADIMIR DIMITRIJEVIC/nr ПРОГНАНИ СА ОГЊИШТА: Хрватску је августа 1995. напустило више од 220.000 Срба
Етничко чишћење
– Наш народ с правом доживљава као велику неправду и лицемерје то што се о злочинима над Србима у “Олуји” и сличним акцијама не говори уопште или у много мањој мери него о жртвама других народа са наших простора. Тим пре је то дужност и обавеза нас самих: да их се сећамо и о њиховом страдању сведочимо.
Tanjug Одговорна политка: Александар Вучић
Несхватљиво величање погрома
Instagram.com/buducnostsrbijeav ДИЈАЛОГ У ЋОРСОKАKУ: Састанак у Бриселу
Незрелост Приштине
EPA-EFE/CHRISTIAN MARQUARDT
“Берлински процес” – Берлински процес је важан и користан формат регионалне сарадње који је покренут 2014. на иницијативу немачке канцеларке Ангеле Меркел. Овај механизам поспешивања и унапређења регионалне сарадње је донео и доноси конкретне користи, као, на пример, укидање роминга на Западном Балкану од 1. јула ове године, јачање сарадње младих и слично, али није и не треба га посматрати као замену за пуноправно чланство у ЕУ. Напротив, могли бисмо рећи да је он својеврсна припрема региона за чланство. Пуноправно чланство у ЕУ један је од кључних спољнополитичких приоритета и стратешки циљ Србије. Свесни смо да је пут ка чланству дуг, захтеван и праћен бројним изазовима. У праву сте када кажете да ЕУ пролази кроз период различитих унутрашњих изазова и да процес преговора о приступању већ сада траје дуго, али Србија у сваком смислу, и географски и вредносно, припада европској заједници народа. Тренутни застој у политици проширења неће утицати на наше напоре у реформама, јер је Србија на европском путу и због трансформационе моћи преговарачког процеса – наш циљ је да пре свега омогућимо бољи живот својим грађанима и будемо просперитетна и за живот привлачна држава, да задржимо наше младе и да им обезбедимо уређену државу, у којој имају прилику да остваре своје потенцијале.
EPA УСKОРО БЕЗ ГРАНИЦА: Вучић, Заев и Рама Kолико је значајан пројекат “Отворени Балкан”? Kако Немачка гледа на ову иницијативу председника Вучића? – Иницијатива “Отворени Балкан” је настала 2019. и на најбољи начин сведочи да смо, следећи тековине и вредности Европске уније, спремни и у стању да сами обликујемо своју будућност. Реч је о пројекту зачетом у самом региону а природно је да нико не може боље да познаје проблеме и потребе региона од нас самих. За сада су три државе – Србија, Северна Македонија и Албанија учеснице у овом пројекту, а надамо се да ће и читав регион, подстакнут конкретним користима које ће из њега произаћи, изразити спремност да му се прикључи. Србија иницијативу “Отворени Балкан” види као комплементарну са сличним пројектима, попут оних у оквиру “Берлинског процеса” који су Немачкој веома на срцу и који земље учеснице треба боље да повеже, искористи све њихове развојне капацитете, подигне атрактивност за стране инвестиције и унапреди животни стандард наших грађана, како бисмо били спремнији за остварење заједничког циља, а то је приступање ЕУ.
– Управо је реч о иницијативи чији је циљ да у региону успостави четири слободе на којима се темељи ЕУ – слободу кретања роба, људи, капитала и услуга. То су промене које могу дубински да трансформишу наша друштв,а према најави председника Вучића, уколико се успе у реализацији наведених циљева, од 1. јануара 2023. године неће бити граница за грађане Србије, Северне Македоније и Албаније. Није ли то визија региона заснована на европским вредностима и није ли чињеница да на њеном остварењу први пут заједно раде Србија и Албанија на пример, од историјског значаја и вредна сваке подршке?
Велике инвестиције – Немачка је годинама међу најзначајнијим привредним партнерима Србије. Наш је први спољнотрговински партнер и један од пет највећих страних инвеститора и билатералних донатора. Немачке компаније су последњих година инвестирале у Србију више од 2,53 милијарде евра. Билатерална трговинска размена је и у години пандемије премашила пет милијарди евра, што указује на степен наше привредне повезаности. Посебно охрабрује чињеница да су немачки привредници у највећој мери задовољни пословањем у Србији, као и да је у нашој земљи активно преко 400 компанија са немачким капиталом, које запошљавају 70.000 радника. Наш циљ је да у сарадњи са немачким институцијама допринесемо да та бројка ускоро достигне 100.000. У kојим сегментима та сарадња може да се унапреди? – Сарадња се може унапредити и даље продубити, како у погледу даљих немачких инвестиција у привреду Србије, тако и у њиховом учешћу у инфраструктурним пројектима, сарадњи у области ауто-индустрије и енергетике, у пољопоривредно-прехрамбеном сектору, у области информационих технологија и туризма. Србија је на пољу дуалног образовања имала много користи од размене искустава и пракси са Немачком. Не треба заборавити ни област културе, где смо са Немачком пре пандемије имали изузетно динамичну међуљудску размену и где видимо простор за постизање бољег међусобног разумевања и сарадње.
Дијаспора је приоритет
– На дужност амбасадора Србије у Немачкој сам ступила крајем октобра 2019. године, свега неколико месеци пре почетка пандемије која је све донедавно у потпуности паралисала јавни живот у Немачкој и онемогућила одржавање било каквих скупова. И даље су могућа само окупљања са релативно малим бројем учесника. То је омело моје планове и жеље у вези са дијаспором, јер сам досад, осим Берлина, успела да обиђем само наше људе у Франкфурту и Минхену. Ускоро ћу службено посетити Хамбург и веома се радујем сусрету са представницима наше дијаспоре у том делу Немачке. |