05.08.2021.

„Страшни подсетник на сва страдања српског народа“

1. Како српска Влада види операцију „Олуја“ данас?

Пре него што одговорим на Ваше питање, дозволите да најпре кажем како Србија данас види регион Западног Балкана и своју улогу у њему - као регион мира, стабилности и просперитета за све, чему се садашње руководство Србије труди да у највећој могућој мери допринесе. Основ наше политике је искрено помирење и добросуседска сарадња, а то подразумева и пијетет за често прећуткиване српске жртве.

О акцији „Олуја“ коју су пре 26 година извеле хрватске оружане  снаге најречитије говоре чињенице: у тој акцији, која је почела 4. августа 1995. године, из Хрватске је са својих вековних огњишта протерано више од 220.000, док се на листи погинулих и несталих лица  води 1.872 Срба.  Од тога је 1200 цивила, међу њима деветоро деце до 18 година старости, као и 908 лица преко 60 година старости. Уништено је преко 25000 кућа, 78 цркава, 96 музеја, 920 споменика, 52домова здравља....

Злочини почињени над Србима на самом крају 20. века, једнако као и они почињени у нацистичкој творевини Независна Држава Хрватска у Другом светском рату, чији је симбол концентрациони логор Јасеновац, спадају у ред најтежих злочина извршених над једним народом.

"Олуја" је за нас страшни подсетник на сва страдања српског народа, који с правом доживљава као болну неправду то што се о злочинима над Србима изван Србије готово и не говори. У Србији се 4. август  од 2014. године обележава као Дан сећања на страдале и прогнане Србе у овој оружаној акцији.

2. Шта је значило освајање Српске Крајине од стране Хрватске тада, а шта данас?

Тог 4. августа 1995. године оружане снаге Републике Хрватске су извршиле напад на део тадашње Републике Српске Крајине. Напад је извршен упркос чињеници да је та област била под заштитом УН и да су представници Републике Српске Крајине дан раније у Женеви и Београду прихватили предлог међународне заједнице о мирном решењу сукоба. За неколико дана борбе сломљен је отпор Српске војске Крајине и народ је кренуо у збег у правцу Србије и Републике Српске.

            "Олуја" је у хашкој оптужници против хрватских генерала Анте Готовине, Ивана Чермака и Младена Маркача окарактерисана као удружени злочиначки подухват са циљем трајног и присилног протеривања највећег дела Срба са простора тадашње Републике Српске Крајине. За тај подухват нико из хрватског војног и политичког врха није одговарао пред лицем правде. А демографска слика српског народа у Хрватској нам говори следеће: према попису из 1991. године у Републици Хрватској живело је 582.663 Срба, док их је према попису из 2011. године било 183.633. То значи да је након грађанског рата и масовног егзодуса, број Срба опао за две трећине, што је и био нескривени циљ операције Олуја и спроведеног етничког чишћења.

3. Како се развијао однос према Хрватској?

Сматрамо да су односи Србије и Хрватске такве природе да су од великог значаја за цео регион. Политички односи су још увек оптерећени тешким наслеђем деведесетих година прошлог века и  различитим схватањем прошлости, али су економски односи далеко бољи и интензивнији од политичких. Будући да обе државе спадају у водеће економије овог региона, јасно је колики је допринос њихове сарадње просперитету читавог тог подручја.

            Србија, такође, предузима све да унапреди положај хрватске мањине у Србији и желела би да и Срби у Хрватској уживају исти ниво поштовања сопствених права.

            Желела бих да истакнем улогу Хрватске у настојањима да се поспеши процес евроинтеграција Западног Балкана. Хрватска је прошле године, у јеку пандемије, организовала Самит ЕУ - Западни Балкан. Залагања Хрватске у том смислу  веома ценимо и очекујемо њену још снажнију подршку, као чланице ЕУ из самог региона.

4. Да ли постоји процес помирења?

Процес помирења траје, практично, од почетка овог века, улажу се посебни напори последњих година, али је нажалост још увек  оптерећен нерешеним питањима. У циљу решавања свих отворених питања  и унапређења процеса помирења, Србија и Хрватска су основале више заједничких комисија и радних тела, које чине експерти из одговарајућих области. Придајемо посебан значај раду Комисије за питања несталих лица, јер је то, пре свега, цивилизацијско и хуманитарно питање.

5. Да ли постоји могућност заједничког сагледавања прошлости?

Сматрамо да су поменуте заједничке комисије и радна тела добар механизам у том смислу. Република Србија је чврсто опредељена за јачање односа са Хрватском и не само са њом, већ са свима у региону јер сматрамо да  унапређење свеукупне  сарадње, на основама узајамног уважавања и поштовања европских вредности, може да донесе само добро грађанима нашег региона.

6. Да ли би чланство Србије у ЕУ ојачало стабилност региона?

Главни спољнополитички циљ ове и свих српских влада у последњих двадесет година је чланство у ЕУ. У остваривању тог циља Р. Србија рачуна и на помоћ својих суседа чланица ЕУ, међу њима и на Хрватску. Србија је највећа земља на Западном Балкану и у том смислу кључна за стабилност читавог региона. Она и географски и културно и  вредносно припада европској заједници народа. Тренутни застој у политици проширења неће утицати на наше напоре у реформама, јер је Србија на европском путу и због трансформационе моћи преговарачког процеса - наш циљ је да  пре свега омогућимо бољи живот својим грађанима и будемо просперитетна и за живот привлачна држава, да задржимо наше младе и да им обезбедимо уређену државу, у којој имају прилику да остваре своје потенцијале. Приступање Србије ЕУ би по мом чврстом уверењу снажно допринело стабилности,  јачању европских вредности и напретку читавог региона. Србија је веома захвална Немачкој на подршци политици проширења и помоћи који нам пружа на нашем европском путу.

7. Да ли постоје друге могућности сарадње са држава у региону?

Регионална сарадња и чвршћа повезаност региона је, такође, један од главних приоритета наше земље.  Србија је један од најактивнијих учесника Берлинског процеса, који сматрамо изузетно корисним форматом сарадње у региону. Из Београда долазе и нове иницијативе и идеје за јачање регионалне сарадње. Најсвежији пример је иницијатива Отворени Балкан”. Реч је о пројекту у коме за сада учествују три државе - Србија, Северна Македонија и Албанија. Надамо се да ће и читав регион, подстакнут конкретним користима које ће из њега произаћи, изразити спремност да му се прикључи. Србија иницијативу Отворени Балкан види као комплементарну и допуњујућу са сличним пројектима, попут оних у оквиру Берлинског процеса за који се Немачка веома залаже. Циљ је да  земље учеснице буду међусобно што боље повезане, како би искористиле све своје развојне капацитете, постале атрактивније за стране инвестиције и побољшале животни стандард грађана, односно како би се што боље припремиле за остварење заједничког циља - приступање ЕУ.