06.10.2021.

Амбасада ђачка кућа

Важна карика у очувању српског језика и културе у дијаспори су Допунске школе на српском језику, у организацији Министарства просвете Србије.

Мрежа допунских школа распрострањена је широм Немачке, чиме многи наши грађани имају могућност да њихова деца додатно и ван породица уче српски језик, али и стекну сведочанство о завршеној основној школи, које се признаје и у Србији. Ученици допунских школа у Немачкој ретко имају прилику да се окупе, као протеклог викенда, у Амбасади Србије у Берлину. Може се рећи да се ту нашла будућа српска литерарна елита, јер је повод окупљања било уручење награда најбољим учесницима конкурса “Мој језик, мој свет – зашто учим српски језик” који је крајем прошле школске године, поводом дана Словенске писмености покренула др Снежана Јанковић, амбасадор Републике Србије у Немачкој.

Јанковићева је препознала главне проблеме дела дијаспоре у одрастању и дошла на идеју да их на оригиналан начин мотивише да се више посвете усавршавању матерњег језика у туђини. Ођек је био велики, и наставнице допунских школа, широм Немачке, анимирале су своје ученике који имају више афинитета за литературу, да се опробају у књижевном стваралаштву. После презентације победничких радова у амбасади, нема сумње да је конкуренција била оштра, а да је праведна селекција резултат стручне посвећености анализи приспелих литерарних садржаја. Одабир није био једноставан и нема сумње да су управо они најбољи и награђени. Награђено је пет ученика нижих и пет ученика виших разреда. У Берлину су се, из више градова Немачке, окупили ученици да приме награде. Присуствовали су и њихови родитељи, учитељице и координатори наставе Биљана Букинац и Татјана Поповић, а све награде ђацима је уручила амбасадорка Јанковић.

У категорији од 1. до 4. разреда, добитници су: 1. Софија Димитриески, 2. Огњенка Kојадиновић, 3. Софија Бекић, 4. Ева Миланов и 5. Нина Миленковић.

Специјална награда додељена је Матији Милиновићу.

У категорији од 5. до 8. разреда, добитници су: 1. Дуња Тадић, 2. Ана Ивањи, 3. Летиција Фридрих, 4. Мила Трипковић и 5. Давид Јоковић.


Обраћајући се присутнима Јанковићева је нагласила да су циљ и задатак амбасаде да подстакне сву нашу децу која живе у Немачкој да говоре српски, негују нашу традицију и културу и читају српску књижевност.

– Према мом мишљењу, то је битно, пре свега због њих самих. Деца која овде иду у школу, изложена су утицају немачког језика, у скоро свим сферама. Осим код куће, са својим породицама, претпостављам да се претежно служе немачким језиком. За нас је битно да у тој свакодневној мелодији која их окружује, они ослушкују и једну унутрашњу мелодију, мелодију матерњег језика, мелодију њиховог порекла, српског језика. На тај начин до њих допире и један специфичан поглед на свет који је садржан у српском језику, скуп врлина који је њим изражен, скуп моралних и духовних карактеристика, једном речју, све оно што чини српски идентитет. Ослушкујући тај унутрашњи свет, деца препознају његове вредности у себи, и у свом личном идентитету, и те вредности и даље негују и преносе.

Амбасадорка је додала да према њеном дубоком уверењу деца која негују свој матерњи језик, а добро говоре и немачки језик, што им је наравно неопходно, имају и додатну вредност и додатно богатство у односу на вршњаке, у једнојезичној средини.

– Изузетно је битно да она ту вредност пажљиво чувају и негују. Сви бисмо волели да се наша деца једнога дана врате у Србију, али животни путеви су такви да се никад не зна где их судбина може одвести. Неки ће остати овде, а неки ће се упутити и у друге земље. Оно што желимо да им поручимо и што желимо да подстакнемо овим литерарним конкурсом јесте размишљање колико је битно за њих лично, за снагу њихове личности, за њихову личну срећу, али и за наш народ и државу, да даље преносе ту вечиту ватру српског језика, српске културе и српског идентитета. Ма где били, то ће нам служити на понос – истакла је амбасадорка Јанковић.

Првопласирана, у млађој групи, Софија Димитриески, ученица је четвртог разреда у школи “Свети Сава”, при храму Васкрсења Христовог, у Берлину. Kаже да је у раду којим је освојила прву награду, писала о потрази за благом.

– То је у ствари била једна представа коју смо осмислили са нашом учитељицом. Kроз њу смо хтели да прикажемо шта се дешава када се један језик заборави. Два човека су се изгубила и безнадежно лутала не могавши да се снађу са натписима на путоказима. Онда су нашли ковчег са записима Стефана Немање којима је он упозорио колико је важно сачувати језик. Обојица су то схватила и више није било лутања – нагласила је Софија срећан крај у њеном раду. О књигама које воли да чита, она додаје:

– Волим да читам разне књиге, највише оне које су занимљиве и имају пуно акције.

У наредним бројевима “Вести” ће објавити разговоре са другим награђеним ученицима и њиховим родитељима.

Мамин јелек и савети

Другопласирана у млађој групи Огњенка Kојадиновић, ученица трећег разреда у школи “Свети Сава”, при храму Васкрсења Христовог, у Берлину, мало је озбиљније схватила тему конкурса и доделу признања, па је за ову прилику обукла лепо извезен јелек, који је позајмила од маме. Рад којим је конкурисала у песничкој је форми и усредсређен на очување српског језика, где активну улогу имају и чланови породице. Лепоту матерњег језика упоређује са мирисним бакиним питама и радошћу која обузима деку пред сусрет са унуцима. На питање како се определила за ову тему, Огњенка наводи:

– Добро су ми дошле мамине сугестије при избору теме, али сам ја издвојила шта је за ову прилику важно навести у мом тексту. Читам радо књиге на српском, али пуно читам и на немачком. На српском ми обично и тата чита пред спавање, као и млађем брату Вукоману, посебно српске бајке.

Огњенкина мајка Ана Kојадиновић Јелисавчић је уједно и учитељица у српској школи “Свети Сава” у Берлину. Није чудо што су се из ове школе чак две ученице пласирале на сами врх, јер је Ана докторант на Хумболтовом универзитету из области социолингвистике на примеру употребе српског језика у дијаспори. Недавно рођени близанци Никодин и Видна, Ани ни мало нису засметали у просвећивању српске деце у школи, као ни у раду на докторату.

Сјајни радови

О приспелим радовима, амбасадорка каже да је првобитна замисао била да се доделе три награде за сваку старосну категорију.

– Морали смо тај број да повећамо на пет, а увели смо и специјалне награде. Велики одазив ученика, и завидни ниво и комплексност приспелих радова прилично су нас намучили при избору најбољих, али и обрадовали са коликом озбиљношћу и умешношћу су деца прихватила учешће на конкурсу. Веома је уочљиво колико су деца уложила труд и време да пишу на српском, да размишљају о томе зашто им је битно да уче и негују српски језик, а посебно колико је важно да пишу ћирилицом. Сада желим да се захвалим свој деци која су учествовала на конкурсу, да им поручим да учествују и убудуће, да захвалим свим родитељима који су своју децу уписали у српске школе, што у немачкој свакодневици није ни мало лако. Истовремено се захваљујем и свим наставницима који су мотивисали ученике да напишу и пошаљу радове, и допринели да се ова манифестација заврши данашњим даном на овако леп начин.

Све више одељења

Татјана Поповић, координатор допунске наставе у покрајинама Баден-Виртемберг и Баварска и наставник допунске школе у Штутгарту за “Вести” каже да је део детињства провела у Немачкој и похађала допунску школу.

– Још тада ми се родила жеља да заузмем катедру са друге стране и једног дана постанем предавач у допунској школи. Интересовање за немачку културу, довело ме је на студије германистике, а од пре седам година, остварила се и моја велика жеља да предајем у допунској школи на српском језику. Интересовање у ове две немачке покрајине је заиста велико, и још је у порасту. О томе најбоље говори отварање нових одељења, у Регензбургу, Аугзбургу и Линдауу, где су ангажовани, један редовни и три хонорарна наставника. Што се тиче покрајине Баден-Виртемберг, резултати су завидни и ове године у наставу је укључено више од 850 ученика, којима предају два редовна наставника и шест хонорарних. Припрема се и отварање одељења у Улму. Наравно, то се све реализује уз велику подршку Министарства просвете Србије и конзула Божидара Вучуревића у Минхену, и Драгана Димитријевића у Штутгарту. Наш циљ је да окупљамо децу и њихове родитеље, и продубљујемо важност учења српског језика као матерњег, а тиме учвршћујемо везе са отаџбином, учвршћујемо наше корене и негујемо нашу традицију и историју. Важно је да децу мотивишемо да воле српски језик и да га с поносом говоре.

Етно-мелодије

Током доделе награда, српску традицију најлепше су дочарале учеснице конкурса, сестре Емилија и Наталија Стојиљковић из Берлина, ученице учитељице Мирјане Стефановић, које су с другом учитељицом из немачке престонице Маријом Алексић бриљантно отпевале две традиционалне српске песме: “Расти, расти мој зелени боре” и “Врбице, врбо зелена”. Њих две, као и учитељицу Марију, красила је богато украшена српска народна ношња. Песме су очигледно увежбане уз велику љубав према српском етномузиколошком наслеђу и истанчан осећај за емоције којим су прожете ове народне песме. Песмама су на најбољи начин крунисале ову манифестацију, у чијој основи и јесте очување српске културе и традиције.
И конзул написао песму

Свечаности у амбасади присуствовали су и генерални конзули Србије у Минхену, Божидар Вучуровић, и у Штутгарту, Драган Димитријевић. Kонзул Вучуровић интересовање за литературу дели са амбасадорком Јанковић, а ни писање песама му није страно, што је у више наврата претходних година доказао у Штутгарту док је тамо био генерални конзул. Специјално за ову прилику, написао је песму посвећену управо овом литерарном конкурсу и додели награда и прочитао је на велико задовољство присутних.

Чланак је написао Бранислав Ђорђевић

https://www.vesti-online.com/ambasada-dacka-kuca/