1.6.2023.

Амбасадор др Снежана Јанковић је 1. јуна дала интервју за немачки портал Redaktionsnetzwerk Deutschland, поводом последњих дешавања на северу КиМ. Интервју је пренео Дојче веле, као и портали Deutschlandfunk и Ludwigsburg24.

На питање новинара о наводима из Приштине да Београд стоји иза сукоба са припадницима КФОР-а на северу КиМ, амбасадор Јанковић је одлучно одбацила такве оптужбе, истакавши да је стара тактика Приштине да покушава да прикаже све Србе на северу Покрајине као криминалце и насилнике. Нагласила је да Срби на КиМ живе у константном страху за своју безбедност, о чему говори податак да је од Куртијевог доласка на власт забележено више од 350 етнички мотивисаних напада на Србе. Указала је да је председник Александар Вучић позвао демонстранте да остану мирни и да не наседају на провокације које би их увукле у сукоб са КФОР-ом, објаснивши да такав сукоб не може бити у нашем интересу, али да је очигледно у интересу Приштине да Србе прикаже као насилнике. Суштина је да српски народ на КиМ протестује да би исказао своје огромно незадовољство због угрожавања сопствене безбедности и основних права.

Упитана какве су могућности за деескалацију тензија, амбасадорка је истакла да су нас насилни потези Приштине довели у веома опасну ситуацију, њеним настојањем да уз наоружане припаднике тзв. полиције насилно инсталира нелегитимне „градоначелнике“, изабране са 3,5% гласова. Стога је неопходно да Приштина хитно повуче „градоначелнике“ и тзв. специјалне јединице, нагласила је. Амбасадор Јанковић је указала да је разлог због кога су Српска листа и сви Срби на КиМ бојкотовали изборе било одбијање Приштине чак читавих 10 година да формира Заједницу Српских општина, која би Србима обезбедила одређену аутономију у области културе, здравства, образовања, економског развоја. Још један разлог за бојкот избора била је и чињеница да је Србима на КиМ, по први пут у историји, било онемогућено да гласају на председничким и парламентарним изборима, као и на референдуму о реформи правосуђа у Србији, што су иначе могли сви Срби свуда у свету, у Немачкој или у Француској, али не и на КиМ.

Амбасадор Јанковић је истакла да сада по први пут видимо осуду насилног понашања Приштине од стране Запада - САД су предузеле конкретне мере којима ће санкционисати овакве потезе Приштине. У последње време видљивији је и притисак Немачке, Француске и читаве ЕУ на Приштину да коначно формира ЗСО. Срби на КиМ нису спремни да чекају још 10 година на испуњење онога што је договорено још 2013. године, истакла је амбасадорка.

Што се мисије КФОР тиче, амбасадорка је изразила жаљење због тога што је дошло до сукоба у којима су повређени војници КФОР, истакавши да је присуство КФОР веома важно за српски народ на КиМ, јер би њихов положај био још тежи да није КФОР-а. Указала је да војници КФОР-а штите наше манастире, као на пример Високе Дечане, који се налазе на УНЕСКО-вој листи угрожене културне баштине. Међутим, очекујемо да КФОР пре свега штити права Срба на КиМ и сматрамо да је морао да спречи ситуацију у којој су такозване специјалне снаге косовске полиције на силу омогућиле улазак албанских „градоначелника“ у зграде општина на северу КиМ. Подсетила је на погром из марта 2004. године, када су Албанци, упркос присуству КФОР-а, за два дана протерали преко 4000 Срба и неалбанаца са КиМ и уништили преко 800 српских кућа, поручивши да то више не сме да се понови.

На питање о процесу евроинтеграција Србије, амбасадорка је истакла да Србија остаје на европском путу, да је посвећена даљем спровођењу реформи и да се нада да ће наши напори бити препознати и валоризовани од стране Брисела. Ипак, чињеница је да процес предуго траје и да због тога постоји одређени замор и разочарање, не само у Србији, него на читавом Западном Балкану. Стога, истакла је, високо ценимо залагање немачке владе и канцелара Олафа Шолца лично да се тај процес убрза.

Новинар је на крају интервјуа питао каква је позиција Београда према тзв. косовској независности, а амбасадор Јанковић је одговорила да је Београд посвећен дијалогу са Приштином, који се води са циљем нормализације односа, јер не жели конфликте у региону, већ компромисно решење проблема. Истакла је да се Србија чврсто држи међународног права и Повеље УН, те да принцип неповредивости територијалног интегритета и суверенитета свих земаља, мора да важи и за Србију.