8.9.2023.

У онлајн издању Ваших новина од 28.  августа  прочитали смо текст под називом „Спрема ли Србија нови рат на Балкану?“ Александра Ротерта, који по нашој оцени може да доведе ваше читаоце у заблуду, почев од сензационалистичкoг и узнемирујућег наслова.

Не може бити даља од истине малициозна инсинуација да „Србија припрема нови рат на Балкану“. Србија се, напротив, припрема за будућност - привредним развојем, грађењем инфраструктуре за бољу регионалну повезаност и покретањем регионалних иницијатива са циљем да сви у региону боље живимо. Србија се припрема за самит Берлинског процеса у октобру у Тирани. Ратификацијом три споразума у оквиру ове иницијативе показала је своју посвећеност оснивању заједничког регионалног тржишта. Припрема се за домаћина специјализоване изложбе EXPO 2027. године, на којој ће представити достигнућа наше земље, али и предности читавог региона. Иако мала земља, предњачимо и постижемо завидне резултате у дигитализацији. Захваљујући и бројним немачким и другим страним инвестицијама, Србија се налази у фази снажног економског развоја и жели да настави  привредни и технолошки успон. За то су јој потребни мир, стабилност и сарадња у региону. Ово су теме које заокупљају нашу свакодневицу и овако ми видимо нашу будућност - сушта супротност ономе како то представља аутор поменутог чланка.

Србија, као и свака држава, брине о својој безбедности и модернизује своју војску, но искључиво у сврху одвраћања. Војну опрему продајемо и купујемо у складу са међународним нормама, такође и од партнера са Запада. Министарство одбране Србије демантовало је наводе о куповини дронова од Ирана. Имамо добру војну сарадњу са САД, НАТО-ом и КФОР-ом, док Војска Србије учешћем у мировним мисијама ЕУ даје допринос миру и стабилности у свету.

Аутор текста износи да „недавно слање оклопних трупа на границу са Косовом отвара питање наоружавања Србије“ али не каже да је подизање борбене готовости Војске Србије био изнуђени oдговор на запаљиве и опасне потезе политичара у Приштини, а не узрок кризе. Узрок је било насилно инсталирање нелегитимних албанских „градоначелника“ у српске општине на северу КиМ, изабраних са једва 3% гласова, у пратњи наоружаних припадника тзв. косовске полиције. ЕУ је у саопштењу од 3. јуна захтевала од Приштине да сместа суспендује полицијске операције у близини општинских зграда и да „градоначелници“ привремено врше дужност изван општинских просторија. Да ли се то до данас догодило? Није.

Најоштрије одбацујемо запањујућу тврдњу да Београд у својим „великосрпским претензијама“ посебно има у виду „делове Косова, Републику Српску и Црну Гору“ и питамо да ли је за аутора претња то што се Србија дипломатским и политичким средствима бори за угрожена  права српског народа на Kосову и Метохији, у својој бесправно отцепљеној покрајини која је унилатерално прогласила независност девет година након окончања сукоба и НАТО бомбардовања Југославије, извршеног без сагласности Савета безбедности УН?

Србија поштује територијални интегритет свих чланица УН. У случају Босне и Херцеговине подржавa сваки договор представника трију народа са циљем бољег функционисања БиХ.

Спочитавање хегемонистичких амбиција, заједно са позивом на увођење санкција  Србији,  наратив је из кога појединци не желе да изађу још од деведесетих година.

Руководство Србије се у свакој прилици залаже да се сва отворена питања у региону решавају мирним путем и дијалогом. По нашем чврстом уверењу, кључ мира и стабилности на Западном Балкану лежи у уважавању интереса и једнакости права свих народа који у њему живе.

Др Снежана Јанковић
Амбасадор Републике Србије